Vodeni post je kada osoba ne jede ništa drugo osim vode.
Ne postoji određeno vreme koliko bi vodeni post trebalo da traje. Međutim, pojedinci bi trebalo da razgovaraju sa svojim zdravstvenim profesionalcem kako bi utvrdili najduži period koji je siguran i zdrav za njih. Ipak, većina režima posta sugeriše da ljudi poste ne duže od 24 sata u kontinuitetu.
Kroz istoriju, ljudi su sprovodili post iz duhovnih ili verskih razloga. Međutim, u poslednjim godinama, ljudi su takođe počeli da koriste post kao opštepromotivnu praksu za zdravlje. Osobe koriste post kako bi pomogle u gubitku težine, produženju životnog veka i raznim zdravstvenim stanjima.
Vodeni post takođe može pomoći u promovisanju autofagije, što je proces razgradnje i recikliranja starih delova ćelija koji mogu biti potencijalno štetni ili opasni. Autofagija može pomoći kod raznih stanja, uključujući:
- metabolička stanja
- neurodegenerativna stanja, poput Huntingtonove bolesti
- karcinomi
- infektivne bolesti
Kako funkcioniše vodeni post?
Ne postoje jasne smernice za vodeni post. Određene osobe treba da razmotre da li treba da poste ili to treba da čine samo pod nadzorom zdravstvenog stručnjaka. To uključuje decu i adolescente, odrasle osobe starije od 75 godina, trudnice ili dojilje, kao i osobe sa poremećajem ishrane.
Ko ne bi trebalo da posti?
Vodeni post nije bezbedan za svakoga. Osobe kod kojih postenje možda nije sigurno ili odgovarajuće uključuju one koji:
- su ispod preporučene težine
- imaju srčano oboljenje ili probleme sa srcem
- imaju dijabetes tipa 1
- imaju nekontrolisane migrene
- primaju transfuziju krvi
- uzimaju lekove
Vodeni post
Tokom perioda posta osoba ne konzumira ništa osim vode.
Neki stručnjaci preporučuju da osoba unosi 2-3 litre vode dnevno, posebno mineralizovane vode. To je kako bi telo moglo nadoknaditi važne minerale koji mogu biti izgubljeni tokom posta.
Većina vrsta posta ne traje duže od 24 sata. Svi koji žele da poste duže trebalo bi da razgovaraju o rizicima i koristima sa zdravstvenim stručnjakom.
Zdravstveni radnici mogu preporučiti da osoba izbegava naporne i veoma fizičke aktivnosti tokom posta.
Period nakon posta
Stručnjaci preporučuju postepeno reintrodukovanje hrane nakon posta. Takođe preporučuju da osoba pripremi svoje telo za to vežbajući pre početka posta. To može uključivati podelu unosa hrane na pet manjih obroka dnevno – doručak, ručak, večeru i dve užine.
Takođe se preporučuje izbegavanje prerađene hrane pre i posle posta. Neki tvrde da praćenje mediteranske ishrane može pomoći. To uključuje konzumiranje hrane od celih žitarica, svežeg voća i povrća, mahunarki i orašastih plodova. Takođe obično uključuje proteinske izvore niskog sadržaja masti, poput ribe, umesto crvenog mesa.
Nakon posta, posebno dugotrajnog posta, važno je hranu postepeno uvoditi u organizam kako bi se sprečilo nastajanje sindroma refeedinga. To je ozbiljno stanje koje se javlja kada postoje medicinski komplikacije usled brzih promena u nivou tečnosti i elektrolita.
Benefiti vodenog posta
Osobe sa faktorima rizika za određena stanja mogu imati koristi od kratkoročnog ili povremenog posta zbog njegove sposobnosti da pomogne u gubitku težine. Ovo uključuje:
- srčana oboljenja
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
- dijabetes
- prekomernu težinu ili gojaznost
Međutim, važno je konzumirati zdravu i izbalansiranu ishranu između perioda posta. Takođe je važno redovno se baviti vežbanjem i fizičkom aktivnošću. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode da su osobe koje postepeno gube težinu verovatnije da će zadržati taj gubitak nego osobe koje brzo gube težinu.
Iako su potrebna dalja istraživanja o tačnim načinima na koje post može uticati na telo, mnogi veruju da postoje i druge potencijalne koristi osim gubitka težine. To uključuje:
- modulaciju hormona
- ketozu
- autofagiju
- smanjenje i otpornost na stres
- smanjenje upale
Recepti za vodeni post
Limunski đumbirski hidratacijski pojačivač
Jednostavan, osvežavajući napitak koji kombinuje kiselinu limuna sa umirujućim svojstvima đumbira.
Sastojci recepta:
- Sok od 1 limuna
- Tanak komad svežeg đumbira
- 2 šolje vode
- Prstohvat morske soli
- Kašika prirodnog zaslađivača po želji (opciono)
Šta je dobro u tome:
- Limun: Bogat vitaminom C i dodaje osvežavajući, kiselkasti ukus.
- Đumbir: Poznat po svojim umirujućim svojstvima, može pomoći u varenju.
- Morska so: Odličan izvor natrijuma, ključnog elektrolita tokom posta.
Uputstva:
- Iscedite sok jednog limuna u čašu.
- Dodajte tanak komad svežeg đumbira, vodu i prstohvat morske soli.
- Dobro promešajte i uživajte.
Krastavac sa mentom osveživač
Lagan, osvežavajući napitak savršen za održavanje hidriranosti tokom posta.
Sastojci recepta:
- 1 krastavac
- Šaka svežih listova nane
- 2 šolje vode
- Prstohvat morske soli
Šta je dobro u tome:
- Krastavac: Visok sadržaj vode i dobar izvor nekoliko esencijalnih minerala.
- Nana: Dodaje osvežavajući ukus i pomaže u varenju.
- Morska so: Pomaže u nadoknadi izgubljenog natrijuma.
Uputstva:
- Pomešajte krastavac i listove mente u blenderu.
- Dodajte smesu u čašu, vodu i prstohvat morske soli.
- Dobro promešajte i uživajte.
Voćna eksplozija elektrolita
Voćna i ukusna opcija koja pruža vitalne elektrolite i antioksidanse.
Sastojci recepta:
- 1 šolja mešanih bobica (jagode, borovnice, maline)
- 2 šolje vode
- Prstohvat morske soli
Šta je dobro u tome:
- Bobice: Puno antioksidanata i prirodne slatkoće.
- Morska so: Nadoknađuje natrijum, ključni elektrolit.
Uputstva:
- Pomešajte mešane bobice u blenderu dok ne postanu glatke.
- Dodajte izblendane bobice u čašu, vodu i prstohvat morske soli.
- Dobro promešajte i uživajte u ovom napitku bogatom antioksidansima.
Kokosova voda – pomoćnik u hidrataciji
Jednostavan, ali efikasan napitak koji koristi prirodni sadržaj elektrolita kokosove vode.
Sastojci recepta:
- 2 šolje neslađene kokosove vode
- Sok svežeg limete
Šta je dobro u tome:
- Kokosova voda: Prirodni izvor elektrolita, uključujući kalijum.
- Limeta: Pruža veliku dozu vitamina C i dodaje osvežavajući ukus.
Uputstva:
- Sipajte kokosovu vodu u čašu.
- Dodajte sok sveže limete.
- Dobro promešajte i uživajte u ovom brzom i jednostavnom napitku prikladnom za post.
Biljni čaj – umirujući elektrolitni osveživač
Umirujući i zagrejani napitak za one koji preferiraju topli napitak tokom posta.
Sastojci recepta:
- 1 kesica biljnog čaja (npr. kamilica ili nana)
- 2 šolje vruće vode
- Prstohvat morske soli
Šta je dobro u tome:
- Biljni čaj: Umirujući i opuštajući, pomaže u varenju.
- Morska so: Odličan izvor natrijuma, koji se često gubi tokom posta.
Uputstva:
- Pustite biljni čaj da odstoji u vrućoj vodi 5 minuta.
- Uklonite kesicu čaja i dodajte prstohvat morske soli.
- Dobro promešajte i uživajte u ovom toplom i umirujućem napitku sa elektrolitima.
Bezbednost tokom vodenog posta
Iako post može imati potencijalne zdravstvene koristi, postoji značajan rizik ako post traje predugo ili ako ga sprovodi osoba čije zdravstveno stanje ili godine dovode u opasnost njihovo telo.
Ako neko ima zdravstvene probleme ili planira da posti duže od 24 sata, trebalo bi da potraži savet zdravstvenog stručnjaka i razmotri sprovođenje posta pod nadzorom.
Vodeni post možda nije bezbedan za svakoga.
Šta očekivati
Post lišava telo goriva koje mu je potrebno, stoga se može očekivati osećaj umora i nedostatka energije. Nedostatak hrane takođe može izazvati osećaj vrtoglavice, slabosti ili mučnine, i ako su ovi simptomi posebno izraženi, važno je nešto pojesti.
Takođe je važno konzumirati dovoljno vode kako bi se sprečila dehidratacija.
Dobijanje dovoljno odmora, sedenje i izbegavanje intenzivne fizičke aktivnosti mogu pomoći u štednji energije. Prirodno je osećati razdražljivost ili umor zbog nedostatka hrane. Međutim, ako neko počne da se oseća dezorijentisano ili zbunjeno tokom posta, trebalo bi da potraži medicinski savet.
Zaključak
Vodeni post može imati različite zdravstvene koristi. Neki veruju da može pomoći u gubitku težine, smanjenju stresa i upale, kao i modulaciji hormona. Takođe se smatra da može doprineti dugovečnosti. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja o tome kako tačno post utiče na telo.
Vodeni post možda nije bezbedan za svakoga. Deca, stariji odrasli i osobe sa određenim stanjima, poput poremećaja ishrane, ne bi trebalo da učestvuju u postu. Svi koji razmišljaju o postu trebalo bi prvo da se obrate zdravstvenom stručnjaku.
Opcije poput povremenog posta mogu biti sigurnije i korisnije za neke ljude od dugoročnog posta.
